TINO TRAKANA PRED KONCERT NA BEOGRADSKOM DŽEZ FESTIVALU: „ISTRAŽIVANJE RAZLIČITIH MUZIČKIH SVETOVA ČINI ME ŽIVIM”

Jedan od najznačajnijih italijanskih džez muzičara, saksofonista i kompozitor Tino Trakana, nastupiće sa svojim oktetom 22. oktobra od 19:00 u Velikoj sali Doma omladine, u okviru 42. Beogradskog džez festivala. Sastav povezuje duboku ukorenjenost u džez tradiciji sa slobodnim istraživanjem različitih zvukova, formi i muzičkih tradicija.

Na repertoaru su autorske kompozicije Trakane i pijaniste Masimilijana Milezija, koje kroz aranžmane i improvizaciju otvaraju prostor za susret različitih muzičkih izraza. Aktuelni album „Panorchestra“, sa dva koncertna snimka, proglašen je najboljim albumom 2025. godine u izboru kritičara magazina Musica Jazz (Top Jazz).

Tino Trakana (Livorno, 1956) je tokom karijere objavio više od dvadeset albuma kao lider sastava različitih formata. Od 1981. do ranih devedesetih bio je član kvarteta Franka D’Andree, koji je proglašen najboljim džez bendom u Italiji 1986. godine, a osvojio je i priznanja za najbolji album 1984. i 1986. Od 1983. član je kvinteta, a potom i seksteta Paola Fresua, sa kojim je osvojio više nagrada za najbolji italijanski bend i album, kao i dve nagrade Django za najbolji evropski džez album. Sa tim sastavom prvi put je nastupio na Beogradskom džez festivalu 2014. godine.

U razgovoru povodom gostovanja na ovogodišnjem festivalu, Trakana govori o muzičkim istraživanjima koja su oblikovala njegov rad, nastanku i zvuku projekta Panorchestra, povratku u Beograd sa sopstvenim projektom i značaju međunarodne razmene za mlade džez muzičare.

Koncert je podržao Italijanski institut za kulturu u Beogradu.

Ulaznice se mogu nabaviti na svim eFinity prodajnim mestima i onlajn.

Iza sebe imate dugu i uspešnu karijeru saksofoniste, kompozitora i vođe sastava. Šta Vas, posle toliko godina u džezu, i dalje inspiriše da stvarate novu muziku i istražujete nove ideje?

Tino Trakana: Oduvek me je zanimalo kakve se nove ideje rađaju, pa sam istraživao različite muzičke svetove — od pristupa bližeg džezu, sa mojim kvartetom (Masimo Kolombo na klaviru, Marko Mikeli na kontrabasu i Frančesko Petreni na bubnjevima), na albumima kao što su „Live 2005“, „La Forma delle Cose“ i „Acrobats“, do udaljenijih područja, poput rane muzike, kroz projekat posvećen Đezualdu da Venosi, pa čak i saradnje sa di-džejem Bonotom na albumu „Drops“. Za mene nije reč o tome da skačem s jednog na drugo, već da kroz sopstveni izraz istražujem različite muzičke situacije. To su dugoročni ciklusi istraživanja, ali upravo zbog toga se osećam živim.

Panorchestra okuplja osam muzičara i povezuje komponovanje, improvizaciju i različita muzička iskustva. Šta ovaj projekat čini posebnim za Vas i šta publika na Beogradskom džez festivalu može da očekuje od koncerta?

Tino Trakana: Panorchestra ima jedinstvenu istoriju: u suštini, to je proširena verzija prvobitnog kvarteta bez klavira, koji smo činili Masimilijano Milezi, Đulio Korini, Filipo Sala i ja. Kao kvartet radili smo nekoliko godina i snimili tri albuma. Kada sam odlučio da proširim sastav u oktet, pridružujući mu mlade muzičare čiji sam rad dugo pratio, Masimilijano i ja preradili smo repertoar kvarteta na osnovu ideja koje su se razvijale tokom godina naše saradnje: relativno slobodna improvizacija, utemeljena u dubokom poznavanju džeza, ali nevezana za određene džez obrasce; interesovanje za savremenu i etno muziku; međusobna interakcija instrumenata i spontanost. Nadam se da će publika u Beogradu uživati u koncertu koji će biti ne samo zanimljiv već i pomalo neobičan i zabavan.

Već ste nastupali na Beogradskom džez festivalu sa Kvintetom Paola Fresua i nadamo se da Vas za taj koncert vežu lepe uspomene. Kako se osećate sada, kada se vraćate u Beograd sa sopstvenim projektom?

Tino Trakana: Imam divne uspomene na koncert sa Kvintetom Paola Fresua — sastavom sa kojim i danas sarađujem. Paolov kvintet odigrao je veliku ulogu u mojoj karijeri: četrdeset godina zajedničkog muziciranja, uz bezbroj koncerata i albuma! Ipak, posebno me raduje što ovog puta dolazim sa sopstvenim projektom, jer mi to omogućava da se predstavim na još ličniji način.

Italijanski džez ima snažno prisustvo u Srbiji, a tokom godina na Beogradskom džez festivalu nastupali su brojni italijanski džez muzičari, kako afirmisani tako i mladi. Kako vidite značaj ove veze? Postoje li srpski džez muzičari koje poznajete, sa kojima ste sarađivali ili čiju ste muziku slušali?

Tino Trakana: Mladim italijanskim džez muzičarima nije uvek lako da pronađu prilike za nastupe u svojoj zemlji. Vodim program za predstavljanje mladih talenata pod nazivom „Scintille“, u okviru festivala Bergamo Jazz, jednog od najznačajnijih džez festivala u Italiji, kojem mnogo dugujem i kada je reč o nastanku projekta Panorchestra. Želeo sam da pokrenem ovaj program upravo kako bih pokazao bogatstvo ideja i talentovanih mladih muzičara u Italiji. Bergamo Jazz već deset godina podržava ovu malu, ali značajnu i živu inicijativu. Svaka prilika da mladi italijanski sastavi nastupe u inostranstvu za njih je od ključnog značaja, a Beogradski džez festival predstavlja važnu stanicu na međunarodnoj sceni — baš kao što je važan i meni lično. Nikada nisam svirao sa srpskim muzičarima, ali poslednjih godina iz tog regiona dolazi veoma zanimljiva i originalna muzika, naročito kada se lokalni muzički elementi spajaju sa velikom džez tradicijom.

Tokom karijere sarađivali ste sa muzičarima različitih generacija, iz različitih zemalja i sa različitim muzičkim iskustvima. Kako su ti susreti oblikovali način na koji danas slušate, improvizujete i stvarate muziku?

Tino Trakana: Da, sarađivao sam sa mnogo različitih muzičara. Posebnu zahvalnost dugujem Franku D’Andrei. On mi je, u suštini, prvi pružio priliku da radim na visokom nivou i, pre svega, suočio me sa potpuno novim muzičkim izazovima. Sarađivali smo otprilike od početka osamdesetih do početka devedesetih godina i mnogo sam naučio od njega — bio je moj stariji kolega. Tu je i divno iskustvo sa Paolom Fresuom, koje, kao što sam već pomenuo, i dalje traje, a izazov izvođenja solističkih deonica sa Paolom u okviru orkestarskog nastupa bio je izuzetno podsticajan. Pored njih, za svoju karijeru dugujem zahvalnost i mnogim drugim muzičarima — nekima veoma poznatim, drugima manje poznatim, ali svima izuzetno talentovanim — koji su me pozivali da oživim njihovu muziku. Do sada sam učestvovao u snimanju više od 100 albuma, od kojih većina sadrži autorsku muziku. Tumačenje nove, sveže muzike drugih muzičara jedna je od stvari u kojima najviše uživam; donelo mi je veliko iskustvo i bezbroj novih ideja.

Ovogodišnji 42. Beogradski džez festival održava se od 21. do 24. oktobra u Domu omladine Beograda i predstavlja 13 koncerata istaknutih svetskih i domaćih umetnika, uz završni džem sešn. Na festivalu ove godine prvi put nastupa 12 sastava, u rasponu od bluza, neobapa i postpanka do hip-hopa, R’n’B-ja, neosoula, flamenka, latina, fanka, mejnstrima i avangarde.

Organizator festivala je Dom omladine Beograda. Pokrovitelji su Grad Beograd – Gradska uprava – Sekretarijat za kulturu i Ministarstvo kulture Republike Srbije. Prijatelji festivala su SOKOJ i DPC Networks. Festival podržavaju Italijanski institut za kulturu u Beogradu, Institut Servantes, Ambasada Portugala i Institut Kamoeš, Zbigniew Seifert Foundation i Mid Atlantic Arts. Kreativni koncept i vizuelni identitet festivala potpisuje Agencija McCann Beograd.