IVAN RADIVOJEVIĆ UOČI KONCERTA NA BEOGRADSKOM DŽEZ FESTIVALU: „RADUJEM SE PUBLICI KOJA SVAKE GODINE PAŽLJIVO SLUŠA I ISKRENO REAGUJE”

Ivan Radivojević, trubač, kompozitor i pedagog, nastupiće sa svojim kvartetom 23. oktobra od 19 časova u Velikoj sali Doma omladine Beograda, u okviru 42. Beogradskog džez festivala. Na koncertu će premijerno izvesti kompletan program svog drugog albuma, „Not Quite Sun, Not Quite the Moon”, koji nastavlja njegovu potragu za ličnim izrazom, istražujući prostor između lirike i apstrakcije, komponovanog i improvizovanog.

Radivojevićev autorski izraz povezuje toplinu džez tradicije sa otvorenošću prema savremenim muzičkim tendencijama, istražujući prostor između intimnosti i intenziteta. Uz Andreju Hristića na klaviru, Borisa Šainovića na kontrabasu i Bogdana Đurđevića na bubnjevima, na koncertu će mu se kao specijalni gost pridružiti saksofonista Rastko Obradović. U razgovoru povodom predstojećeg koncerta, Radivojević govori o novom albumu, razvoju autorskog izraza, muzičkom dijalogu sa članovima kvarteta i značaju festivala za domaću džez scenu.

Koncert je realizovan uz podršku SOKOJ-a.

Ulaznice se mogu nabaviti na svim eFinity prodajnim mestima i onlajn.

U Vašoj muzici prepoznaju se lirika i toplina džez tradicije, ali i otvorenost prema savremenim izrazima, uz uticaje američkog i skandinavskog džeza. Na koji način su se ti različiti uticaji vremenom odrazili na Vaš autorski izraz i Vaš pristup komponovanju i sviranju?

Ivan Radivojević: Verujem da će ono što slušamo neminovno izaći iz nas kroz komponovanje ili izvođenje, a način na koji komponujem samo pojačava poentu ove tvrdnje. Često komponujem tako što „pustim” muziku da slobodno izlazi iz mene, bez prethodno zadatih okvira, i slušam, obraćam pažnju na melodije u trenutku kada nastaju ili tokom preslušavanja snimaka i zapisujem ih. Na taj način se uticaji koje ste pomenuli prirodno i iskreno izražavaju u mojoj muzici, što su kvaliteti koje veoma cenim. S druge, konkretnije strane, rekao bih da se ti uticaji i kvaliteti koje cenim vide kroz jednostavnost mojih kompozicija, kroz jednostavne melodije koje su često pod nabojem vrlo različitih emocija, kroz improvizaciju u kojoj pokušavam da budem što iskreniji, kao i kroz slobodnu komunikaciju između članova sastava, neopterećenu nečim što mora i treba.

Nakon albuma „In Plain View” iz 2022. godine, sada predstavljate „Not Quite Sun, Not Quite the Moon”. Na koji način se na novom albumu razvija Vaš autorski pristup muzici i kako uspostavljate ravnotežu između komponovanih delova i prostora za improvizaciju?

Ivan Radivojević: Ceo novi album posvećen je različitim vrstama gubitaka, ali je obojen željom za promenom i prevazilaženjem. Verujem da se moj autorski pristup nije značajno promenio u odnosu na muziku sa prvog albuma, ali ono što primećujem slušajući različite snimke svoje nove muzike jeste da ona sada postaje na neki način energičnija, potencijalno kompleksnija, ali i dalje čvrsto u granicama jednostavnosti, dok koristi neke drugačije ritmove u odnosu na prethodno objavljenu muziku. Ravnotežu između komponovanih delova i prostora za improvizaciju uspostavljam na sličan način na koji je to učinjeno u tradicionalnom džezu – potencijalno upečatljive, ali ne preduge teme, kao i duže improvizacije koje se razvijaju kroz komunikaciju, dinamiku i kompleksnost načina izražavanja.

Na novom albumu istražujete prostor između lirike i apstrakcije, intimnosti i intenziteta, komponovanog i improvizovanog. Kako ste gradili taj balans kroz kompozicije i aranžmane i koliko su Andreja Hristić, Boris Šainović i Bogdan Đurđević svojim muzičkim senzibilitetima uticali na konačni zvuk kvarteta? Šta donosi Rastko Obradović kao specijalni gost?

Ivan Radivojević: Mislim da je taj balans nastao prirodno, nisam preterano razmišljao o njemu. Kao što sam naveo, pri komponovanju puštam da muzika izlazi prirodno i iskreno iz mene, a ona će neminovno velikim delom biti ono što me najviše inspiriše u muzici koju slušam. Verujem da je i taj balans nešto što sam čuo i što me je veoma inspirisalo. Andreja, Boris i Bogdan su svojim senzibilitetima dosta uticali na konačni zvuk kvarteta i mislim da je svaka kompozicija koju sam doneo zapravo značajno unapređena predlozima i kreativnošću svih članova. Iz tog razloga mi je veoma drago što ih imam u svom sastavu. Rastko Obradović je moj dugogodišnji prijatelj i kolega sa kojim delim veliki deo svog muzičkog senzibiliteta i sa kojim sam prvi put imao priliku da sviram muziku koja je sadržala veliki broj kvaliteta koje sam želeo u svojoj autorskoj muzici – na njegovom koncertu sa norveškim sastavom na Beogradskom džez festivalu 2019. godine. Verujem da će doneti prirodnu i komplementarnu energiju na koncert i znam da će izgledati i zvučati kao da je dugogodišnji član mog sastava.

Tokom karijere nastupali ste u različitim sastavima i sarađivali sa brojnim domaćim i međunarodnim muzičarima, a od 2015. godine radite i kao pedagog na džez odseku MŠ „Stanković”. Koliko su ta različita iskustva – izvođačka i pedagoška – uticala na Vaš razvoj kao muzičara i autora?

Ivan Radivojević: Verujem da su me ta iskustva gradila kao muzičara, ali i kao čoveka, tako da su neizostavni deo mene, a samim tim i moje muzike. Imao sam prilike da sviram različite žanrove sa raznim sastavima, što neminovno ostavlja trag. Pedagoško iskustvo je neprocenjivo samo po sebi, a na moj razvoj kao muzičara i autora uticalo je tako što sam kroz učenje drugih pronalazio i unapređivao sebe.

Sa Beogradskim džez festivalom imate dug odnos: sa svojim kvartetom nastupali ste još 2020. godine, a bili ste deo i različitih postava prethodnih godina. Šta Vam je BDŽF značio kroz različite faze Vaše karijere i koliko je važno da domaći muzičari imaju kontinuitet prisustva na festivalu ovog značaja?

Ivan Radivojević: Sa Beogradskim džez festivalom imam veze još od svojih srednjoškolskih dana, a otkako radim u MŠ „Stanković”, gotovo svake godine nastupam na festivalu, što mi mnogo znači i zbog čega mi je veoma drago. Ovaj festival je zapravo prisutan u svakoj fazi moje karijere – od učenika škole koji ima priliku da nastupa na ovako značajnoj manifestaciji, preko nastavnika koji izvodi svoje učenike da nastupaju zajedno sa njim i muzičara koji svira kao sideman u različitim džez sastavima, do kompozitora i nekoga ko vodi svoj sastav. Kroz svaku od tih faza nastup na festivalu bio je značajna tačka kojoj se stremilo na ovaj ili onaj način i koja je uvek doprinosila želji za daljim radom i napredovanjem. Jedne godine imao sam priliku da otvorim festival i kažem nekoliko rečenica iza kojih i dalje stojim – mi možda nemamo klubove kao što su Porgy & Bess u Beču ili Ronnie Scott’s u Londonu, u kojima velika imena džeza nastupaju svake nedelje, ali zato imamo Beogradski džez festival i mislim da treba da ga čuvamo i podržavamo svake godine. Mislim da je važno da domaći muzičari imaju kontinuitet prisustva na festivalu zbog njegovog velikog uticaja na razvoj naše džez scene i njeno predstavljanje inostranim novinarima i publici, kao i domaćem auditorijumu.

Na 42. Beogradskom džez festivalu premijerno ćete izvesti album „Not Quite Sun, Not Quite the Moon”. Čemu se posebno radujete kada je reč o ovom nastupu i susretu Vaše nove muzike sa festivalskom publikom?

Ivan Radivojević: Posebno se radujem tome što ćemo prvi put izvesti kompletan program predstojećeg albuma, koji ćemo snimiti nekoliko dana posle samog festivala. Radujem se što ćemo nastupiti u tako dobrim koncertnim uslovima, od opreme do atmosfere i akustike. Radujem se publici koja svake godine pažljivo sluša svaki nastup i iskreno reaguje, a kao i uvek, najviše se radujem iskrenosti i komunikaciji tokom izvođenja moje muzike, kao i novim dubinama u koje zalazimo sve više sa svakim nastupom.

Ovogodišnji 42. Beogradski džez festival održava se od 21. do 24. oktobra u Domu omladine Beograda i predstavlja 13 koncerata istaknutih svetskih i domaćih umetnika, uz završni džem sešn. Na festivalu ove godine prvi put nastupa 12 sastava, u rasponu od bluza, neobapa i postpanka do hip-hopa, R’n’B-ja, neosoula, flamenka, latina, fanka, mejnstrima i avangarde.

Organizator festivala je Dom omladine Beograda. Pokrovitelji su Grad Beograd – Gradska uprava – Sekretarijat za kulturu i Ministarstvo kulture Republike Srbije. Prijatelji festivala su SOKOJ i DPC Networks. Festival podržavaju Italijanski institut za kulturu u Beogradu, Institut Servantes, Ambasada Portugala i Institut Kamoeš, Zbigniew Seifert Foundation i Mid Atlantic Arts. Kreativni koncept i vizuelni identitet festivala potpisuje Agencija McCann Beograd.